Boja i ukus livadskog meda
Livadski med ima boju od svetložute do tamnozlatne, u zavisnosti od bilja koje preovlađuje u periodu cvetanja. Ukus mu je intenzivniji i složeniji od bagremovog, sa izraženim cvetnim notama i punom aromom. Kao i sve druge vrste meda i livadski med sadrži vitamine i minerale poreklom iz nektara u koje je pčela dodala svoje izlučevine – u prvom redu fermente i organske kiseline.
Zdravstvene koristi livadskog meda
Zbog raznolikog biljnog porekla, livadski med je prava riznica hranljivih i lekovitih materija. Njegova redovna upotreba može doprineti:
- jačanju imuniteta i otpornosti organizma,
- boljem radu disajnih puteva i olakšanju kod prehlade,
- podizanju energije i vitalnosti,
- regulisanju varenja i jačanju krvne slike,
- prirodnoj detoksikaciji organizma.
Kada se sakuplja livadski med?
Livadski med pčele proizvode tokom leta, u periodu bogatog cvetanja poljskog i livadskog bilja. Svaka tegla je jedinstvena i zavisi od sastava cveća koje pčele posećuju, pa je svaka berba posebna i neponovljiva.
Zašto izabrati livadski med?
Ako želite med bogat aromom, pun hranljivih materija i sa snažnim blagotvornim delovanjem, livadski med je pravi izbor. Idealan je za svakodnevnu upotrebu – kao prirodni zaslađivač, dodatak zdravoj ishrani ili lek iz prirode za jačanje organizma.
Minerali u livadskom medu
Zahvaljujući obilju različitog polena livadski med ima bogatu mineralnu bazu koja je prava riznica zdravlja. Svima kojima je potrebna dodatna energija nju mogu naći u našem medu.
Mnogi ga baš zbog toga koriste za lek ali treba imati u vidu da usled prisustva dosta različitog polena treba biti obazriv te ga ne preporučujemo osobama sklonim alergijama.
Količina i vrste vitamina u medu, zavise od vrsta i prirode biljaka od kojih pčele sakupljaju nektar.
Najviše vrste vitamina ima livadski med, jer on potiče od različitih vrsta biljaka.
Analizom utvrđeno je da razni tipovi livadskog meda sadrže sledeće mikroelemente (aluminijum, berilijum, bor, bizmut, barijum, vanadijum, germanijum, gvožđe, zlato, kalaj, kalijum, kobalt, kalcijum, litijum, magnezijum, bakar, molibden, nikl, natrijum, olovo, srebro, silicijum, stroncijum, titan, fosfor, hrom, cink, sumpor, hlor i dr.
Kristalizacija livadskog meda
Kristalizacija je prirodan fizičko-hemijski proces prelaska tečnog meda u kristalisano stanje. Med zadržava sve hranljive i lekovite osobine, ne menjajući svoj sastav.
Svaki se med kristališe, do kristalizacije ranije dolazi kod meda u kome glukoza dominira nad fruktozom što je slučaj sa livadskim medom koji kristališe posle par meseci od datuma vrcanja
Kristalisani med se može vratiti u tečno stanje, bez gubitaka zagrevanjem maksimalno do 40°C.
Treba razvijati kulturu konzumiranja kristalisanog meda, jer se on duže zadržava u usnoj duplji i tako se na najbolji način iskorišćavaju njegovi sastojci od kojih se mnogi resorbuju još u ustima, ne dolazeći u kontakt sa želudačnom kiselinom.ž
Dnevne doze livadskog meda
Normalne dnevne količine meda su:
za odrasle: 60-100g, podeljene u 3-4 doze u toku dana;
za decu: max do 30g, raspodeljeno u 3-4 dela.
Med i preparati sa medom koriste se tako što se sto duže drže u ustima dok se ne rastope. Ili mogu da se rastope u mlakoj vodi i potom popiju.
Potrebno je da se posebno istakne da je najgori način uzimanja meda, kao i preparata sa medom, kada se med proguta i zatim popije hladna voda.
Miloš –
Zadovoljan! Domaći med i med iz marketa definitivno nisu isto.